Posts Tagged ‘Sulejmanovo vreme’

Unutrašnja politika Sulejmana Velikog

Već u prvih nekoliko nedelja vladavine Sulejman je stekao reputaciju pravednog i milostivog vladara. Često je uvažavao mišljenja svojih velikih vezira i sa njima ostvario veoma dobru saradnju, dajući im prostora za samostalno delovanje. Kad je stupio na presto zadržao je na mestu velikog vezira Piri Mehmed-pašu koji je važio za razboritog i mudrog čoveka. Pod uticajem Piri Mehmed-paše Sulejman je promenio nepovoljne zakone koje je doneo njegov otac. Selim je u cilju uništavanja safavidske privrede zatvorio sve istočne granice. Međutim, ovaj prekid trgovačkih odnosa je s jedne strane imao pogubne posledice po osmansku privredu, a s druge strane doveo je do mnogih zloupotreba. Sulejman je ponovo otvorio granice i uz određena ograničenja obnovio trgovinu. Dve godine kasnije, 1523, Sulejman će na mesto velikog vezira postaviti svog prijatelja iz detinjstva, Ibrahim-pašu, koji će se tokom svoje duge službe pokazati kao veoma sposoban vezir i mudar savetnik. Ipak postavljanje jednog mladog i neiskusnog roba na jedan tako visok položaj izazvalo je mnogo negodovanja među dvorskim zvaničnicima, čak ustanaka (Egipat, 1524).

U toku 46 godina vladavine, u Sulejmanovom carstvu izbilo je nekoliko pobuna. Već naredne godine po stupanju na presto, Sulejman je morao da utvrdi svoj autoritet — beglerbeg Sirije i Palestine, DŽanberdi i Gazali, pokušao je da se osamostali. Međutim, početkom 1521. godine bio je poražen.

Godine 1524. Ahmed-paša dobio je na upravu Egipat, kao kompenzaciju za postavljanje Ibrahim-paše na mesto velikog vezira. Ahmed-paša se odmah po dolasku u Egipat (1524) proglasio za sultana, te je Sulejman bio prisiljen da pošalje trupe kako bi ugušio ustanak. Ova pobuna je pokazala potrebu za reorganizacijom administrativne uprave i odbrane Egipta, te je između ostalog i u tu svrhu bio poslat Ibrahim-paša. Veliki vezir je stigao u Kairo krajem jula 1524. godine i za nešto više od godinu dana uspeo da sprovede potpunu reorganizaciju egipatskog administrativnog sistema — iskorenio je zloupotrebe, nepravde i korupciju i uspostavio red i mir, obnovio je vojne snage na Suecu čime je obazbeđeno snažnije osmansko prisustvo na Crvenom moru.

Godine 1526/28. u Anadoliji će se pobuniti Turkomani. Glavni uzroci ove pobune bili su nezadovoljstvo nerazumljivom administracijom i korupcijom državnih službenika. Ova buna je ubrzo zadobila velike razmere i nanela velike štete vojsci namesnika provincija. Buna je na kraju ipak ugušena, a Ibrahim-paša je opet poslat kako bi uveo red i mir i izvršio reorganizaciju administrativnog sistema. Ibrahim-paša je svoj zadatak tako dobro obavio da je Anadolija bila mirna skoro ceo 16. vek.

Takođe je bilo nekoliko pobuna janičara kao i povremenih ustanaka u Anadoliji, naročito u poslednjim godinama Sulejmanove vladavine. Međutim, najveći deo Osmanskog carstva će u toku Sulejmanove vladavine uživati mir i prosperitet zahvaljujući reformi administrativnog sistema kojom je efektivno uklanjao većinu uzroka za nezadovoljstvo zbog kog je izbijala većina pobuna. Sulejman je stavio akcenat na javne radove: izgrađeni su mnogi putevi, škole, bolnice, džamije, vodovodi. Posebnu pažnju je posvetio trima svetim gradovima — Meki, Medini i Jerusalimu, kao i prestonici Istanbulu u kome je sve javne radove nadgledao veliki osmanski artihtekta, Sinan-paša. Takođe su cvetali zanatstvo i umetnost, naročito poezija — i sam Sulejman je bio veoma prefinjeni pesnik, autor mnogih ljubavnih pesama posvećenih njegovoj velikoj ljubavi, Ukrajinki Rokselani. Britanski orijentalista, E. DŽ. V. Gib je rekao da nikada i nigde na svetu pa ni u Turskoj, poezija nije imala toliku podršku kao što je imala u Sulejmanovo vreme.

eXTReMe Tracker